Biznis Majstor > Knjigovodstvo > Osnove dvojnog knjigovodstva

Osnove dvojnog knjigovodstva

Bilans, aktiva, pasiva, prihodi, rashodi, finansijski rezultat, dobit...

NAPOMENA: tekst nije završen. postavljen je samo privremeno.

Zašto je važno razumeti knjigovodstvo?

Knjigovodstvo stvarno stanje preduzeća prikazuje u obliku brojeva. Sve promene u našoj imovini i obavezama u knjigovodstvu se takođe dešavaju ali naravno kao promene tih brojeva. Svaki poslovni događaj je ujedno i knjigovodstveni događaj. Dakle, da bi ste razumeli knjigovodstvo morate razumeti i samo poslovnje. Ako razumete poslovne događaje onda nema razloga da ne razumete suštinske stvari u knjigovodstvu. Ako ne shvatate šta su to prihodi i rashodi u knjigovodstvu, verovatno ne shvatate ni šta su stvarni prihodi i rashodi. Ako ne shvatate šta je to dobit izračunata u knjigovodstvu o nda najverovatnije ne znate ni šta je stvarna dobit.
Dakle razumevanje knjigovodstva je pre svega bitno da biste shvatili suštinske stvari biznisa. Razumevanje biznisa i razumevanje suštine knjigovodstva ide jdno s drugim.

Šta je cilj ovog teksta?

Cilj ovog teksta je da vas nauči najosnovnijim principima knjigovodstva

Da li je ovo znanje dovoljno da se sami bavite knjiženjem?

Ne. Da biste bili pravi knjigovođa, potrebno je da završite odgovarajući fakultet i da se potpuno posvetite tome. Knjiženje se ne može vršiti kao usputni poslić. To je ozbiljno i temeljno zanimanje  koje se ne radi amaterski. 
Neki oblici knjigovodstva za samostalne privatne trgovina i samostalne zanatske radnje, su jednostavniji i mogu ga vršiti i oni koji su završili kurs za takvo računovodstvo.
U svakom slučaju ovaj tekst vam može poslužiti kao odlična priprema  pre konačne odluke da li ćete se time ozbiljno baviti.

Šta je dvojno knjigovodstvo?

Dvojno knjigovodstvo je metod knjiženja kod kojeg se stanje i svaki poslovni događaj knjiži dvostuko. Pojam je prirodno nastao zbog dvostruke prirode poslovnih događaja. Teško je ukratko opisati kakva je dvostrukost u pitanju ali shvatićete kroz druga objašnjenja i primere.

Knjigovodstveni događaj nije knjigovodstvena promena nego dve promene

Po prirodi stvari i pravilima knjiženja svaki poslovni događaj dovodi do

Važno! Obratite pažnju da neke reči u knjigovodstvu imaju malo neobično značenje

Još na samom početku važćno je da vam skrenemo pažnju na to da neke reči koje označavaju neke knjigovodstvene pojmove ne shvatata bukvalno nego već morate razumeti šta one znače u knjigovodstvu.
Na primer, na svim knjigovodstvenim računima se nalaze dve kolone, "duguje" i "potržuje". To nema veze sa stvarnim dugovanjem i potrživanjem. "Duguje" je prosto naziv leve kolone" a "potražuje" je naziv desne kolone. Ne treba u tome da tražite nikakvu logiku. Ti nazivi su nastali u doba starog knjigovodstva i tada su imali smisla ali sada se koriste samo radi tradicije.
Drugi primer je što se jedan deo pasive naziva "čista imovin" ili "kapital". Ni jedna ni druga reč nisu sasvim precizne. "čista imovina" je u stvari čista naša imovina. A "kapital" je još lošiji naziv jer i i deo imovine koji nije naš je isto kapital bez obzira u čijem je vlasništvu.
Dakle, ako želite da shvatite knjigovodstvo, treba da shvatite značenja i principe.

Šta je Aktiva a šta Pasiva?

Aktiva gleda unapred a Pasiva gleda unazad

Aktiva pokazje na koji način se vrednost rasporedila. Pasiva pokazuje odkuda je ta vrednost došla. Pasiva govori koliki deo te vrednosti je iz naše čiste imovine a koliko je pozajmljeno od drugih.
Kada se stvori neka nova vrednost sa kojom može da se raspolaže, u aktivi će se zabeležiti šta je to a u Pasiva će se zabeležiti od kuda je to došlo...

Aktiva je popis svih vrednosti sa kojima raspolažemo


Pasiva govori o poreklu vrednosti kojom raspolažemo

U suštini pasiva se sastoji od dva dela: jedan deo je "naša čista imovina" a drugi deo je "pozajmljena imovina". Čista imovina pokazuje vrednost koja bi nam ostala nakon što vratimo sve što dugujemo drugima. Ako ništa nismo pozajmili ni od koga i nikome ništa ne dugujemo tada je ceo iznos pasive zapravo čista imovina. Ako je sve pozajmljeno onda nemamo čiste imovine, tj. sve čime raspolažemo moramo vratiti vlasnicima.

primer:

Ako pozajmite 800 evra od nekoga. Vi ćete tada raspolagati sa tih 800 evra i oni postaju deo aktive. Iznos od 800 evra će biti pridodat Aktivi. Pasivi će u isto vreme takođe biti pridodat isti iznos, na računu pozajmljeni novac.
Dakle uvećanje aktive za 800 evra znači da raspolažemo sa 800 evra više. A uvećanje računa "pozajmljeni novac" u pasivi govori da moramo vratiti još 800 evra.

Aktiva = Pasiva

Aktiva je uvek jednaka Pasivi. To je logično i uvek mora biti tako jer su aktiva i pasivi samo drugačiji pogledi na imovinu kojom raspolažemo.

Bilans, aktiva i pasiva

Bilan je određena forma prikaza ekonomske situacije u određenom trenutku. Bilans vaše firme od 01.01.2009-e prikazuje ekonomsku situaciju vaše firme toga dana. Bilans se sastoji od dva elementa, aktive i pasive. Bilans se prikazuje u formi tabele od dve kolone. Aktiva je smeštebna u levu kolunu bilansa a pasiva u desnu kolnu. 

Aktiva

Aktiva je struktura imovine i sredstava sa kojima raspolažete. Aktiva je konkretno spisak svega čime firma raspolaže.  

Pasiva

Aktiva = Pasiva

Ukupna vrednost aktive mora biti u potpunosti jednaka ukupnoj vrednosti  pasive.

Primeri bilansa

primer:
AKTIVA  PASIVA
Inventar (vrednost sve trajnije imovine preduzeća)

sitan inventar i potrošni materijal (vrednost svih sitnica i svog potrošnog materijala koji je trenutno u preduzeću)

Blagajna (vrednost gotovine u blagajni firme)

Žiro-račun (vrednost koja se nalazi na žiro računu firme).

Dužnici (vrednost svega što vam pripada ali je trenutno u rukama dužnika)
200.000



20.000





10.000


50.000



40.000
Čista imovina (dobija se kada od ukupne imovine oduzmete sve ono što dugujete drugima)

Vrednost svega što dugujete drugima (ukupan iznos svih vaših dugova. sve što je pozajmljeno i sve što morate vratiti)
230.000



90.000
Ukupno: 320.000 Ukupno: 320.000

Dvojno knjigovodstvo poznaje samo sabiranje kao jedinu računsku operaciju...

Jedan od razloga zbog čega se koristi reč "dvojno" je i taj što svaki račun koristi dve kolone, levu (duguje) i desnu (potražuje). U jednu kolonu se knjiže iznosi za koji se račun povećao a u drugu kolonu se knjiže iznosi za koje se račun smanjio. Sabiranjem kolone za uvećanje dobijate ukupni iznos za koji je račun uvećan. Sabiranjem kolone za smanjenje dobija se ukupna iznos za koji se račun smanjio.

Saldo

Saldo je stanje jednog računa. Kada se iznos uvećanja umanji za isnos smanjenja onda se dobija saldo tog računa. Naravno ako su sva uvećanja i smanjenja tačno proknjižena, saldo tog računa će pokazivati vrednost identičnu stvarnom stanju.

Primer:

Ako u blagajnu stavimo 550 evra to će biti proknjiženo kao uvećanje računa blagajna za 550 evra. Kada iz blagajne potrošimo 300 evra to će biti proknjiženo u drugoj koloni kao smanjenje računa blagajna od 300 evra. 550 evra uvećanja minus 300 evra smanjenja jednako je 250 evra. U blagajni je dakle ostalo 250 evra i isto toliko će pokazivati saldo tog računa.

Svaka stavka u bilansu je saldo jednog računa

Svaka stavka u bilansu ima svoj račun. Svaki vrednost te stavke u bilansu je saldo tog računa. Svakim uvećanjem ili smanjenjem tog računa menja se njegov saldo i ujedno ta vrednost u bilansu.
Iz ovog ugla gledano, bilans je pregledan prikaz salda svih računa. Svi iznosi u aktivi su zapravo salda računa aktive. Svi iznosi u pasivi su salda računa pasive. 

Finansijski rezulatat, dobitak i gubitak

Videli smo da raspolaganje vrednom imovinom ne mora obavezno da znači da ste bogati. Kada od iznosa aktive oduzmete iznos svih vaših dugova tek onda dobijate iznos vaše čiste imovine. Ovo razumevanja "čiste imovine" je potrebno da biste razumeli šta je to finansijski rezultat.
Finansijski rezulata se dobija kada od iznosa čiste imovine iz bilansa na krajuu godine oduzmete iznos istog rauna sa bilanasa iz početka godine.
Zavisno da li se iznos čiste imovine uvećao ili smanjio, finansijski rezultat može biti dobitak ili gubitak, zavisno da li se čista imovina uvećala ili smanjila.

Kako se utvrđuje finansijski rezultat?

Postoji više načina. Prema propisima finansijski rezultat se izrađuje na nekoliko načina. Tim načinima se postiže ne samo saznanje kolika je dobit nego i mnogo detaljniji podaci. Na primer dobija se koliki deo dobiti je postignuto od redonih prihoda iarshoda a koliki od vanrednih. Koliko od trgovanja a koliko od prodaje robe i sl.

Finansijski rezultat utvrđen poređenjem čiste imovine na kraju i početku poslovnog perioda

Šta je dobitak?

Ako je na primer iznos čiste imovine u bilansu od 31.12.2008-e veći od iznosa čiste imovine u bilansu 01.01.2008-e onda to znači da ste 2008-e ostvarili dobitak. Ta razlika je zapravo iznos dobitka. To znači da ste 2008-e ostvarili dobit. To povećanje se osim dobitak još naziva dobit ili pozitivan finansijski rezultat.
Na iznos dobiti se plaća porez na dobit. Zakonski je određeno koliki procenat dobiti se mora platiti kao porez.

Šta je gubitak?

Ako je na primer iznos čiste imovine u bilansu od 31.12.2007-e manji od iznosa čiste imovine u bilansu 01.01.2007-e onda to znači da ste 2007-e ostvarili gubitak. Ta razlika je zapravo iznos gubitka. Gubitak se takođe naziva negativan finansijski rezultat.
Za godinu u kojoj je utvrđen gubitak ne plaća se porez da dobit jer dobiti tada nema.

Šta ako nije bilo nikakve promene čiste imovine?

Pre svega trerba reći da je skoro nemoguće da se to desi. Obično razlika bude mala ili velika a strašno retko se dogodi da bude čista nula.  Ako se ipak desi da nema baš nikakve razlike u iznosu čiste imovine sa kraja i početka godine onda se to može nazvati: dobitak u iznosu nula evra. Gubitak nije jer nula nema negativan predznak. U tom slučaju takođe nema poreza na dobit.

Posebne vrste finansijskih rezultata

Polugodišnji finansijski rezultat

Osim za celu poslovnu godinu, finansijski rezultat se može utvrđivati i samo za period od pola godine. Na primer, finansijski rezultat za prvo polugodište 2008-e se dobija kada od iznosa čiste imovine od 30.06.2008-e oduzmete iznos sa istog računa iz bilansa od 01.01.2008-e. Polugodišnji finansijski rezultat takođe može biti dobitak ili gubitak.
Za polugodišnji finansijski rezultat se ne utvrđuje i ne plaća porez na dobit. Ovaj finansijski rezultat se utvrđuje radi kontrole i prikupljanja podataka za statističke analize itd.

Kvartalni finansijski rezultat

Kvartalni finansijski rezultati se utvrđuje za svaku četvrtinu godine. Svaki kvartal je period od tri meseca. Na primer,  finansijski rezultat za treći kvartal 2008-e se dobija kada od iznosa čiste imovine iz bilansa od 30.09.2008-e oduzmete iznos sa istog računa iz bilansa od 01.07.2008-e.
Svrha utvrđivanja kvartalnih finansijskih rezultata je isto radi kontrole i statistika.

Prihodi i rashodi

Prihodi i rashodi se mogu dogoditi samo kod onih poslovnih događaja koje izazivaju promene "čiste imovine".

Prihodi

Svaki put kada se aktiva poveća više nego pasiva, ta promena se beleži kao prihod.

Vanredni prihodi i vanredni rashodi

Prihodi i rashodi koji ne nastaju usled uobičajenih poslovnih događaja nego usled "više sile" se ne knjiže na iste račune kao kod uobičajenih poslovni događaja. Takvi prihodi i rashodi se knjiže na račune "vanredni prihodi" i "vanredni rashodi".

Primeri vanrednih prihoda

- Preduzeće kojem dugujete nije podnelo tužbu u zakonskom roku. Zbog zastare dug postaje nevažeći. Taj iznos će se proknjižiti kao smanjenje računa vrednost koju dugujete. Takođe isti iznos se istovremeno knjiži i kao vanredne prihod.
- Policija je pronašla mašinu koja je ranije ukradena iz vašeg pogona. Sud je odredio da se pronađena mašina vrati preduzeću. Ako ta mašina vredi na primer 5000 evra, onda će za taj iznos biti povećan račun "osnovna sredstva" (jer  mašina spada u osnovna sredstav) a takođe će taj iznos biti proknjižen na računu vanredni prihodi.

Primeri vanrednih rashoda

- Preduzeće zbog kršenja nekog zakona  mora da plati kaznu. Iznos kazne i sudskih troškova u ovom slučaju spada u vanedne rashode. 
- Popisivanjem robe u skladištu utvrđeno je da je (usled kvarenja, rasipa ili možda krađe) došlo do gubitka robe u vrednosti od 1000 evra. Taj iznos spada u vanredne rashode.

Objašnjenja poslovnih događaja koji ne utiču na finansijski rezultat

1) Jedna pozicija aktive se povećava a druga pozicija aktive se smanjuje za isti iznos

2) Jedna pozicija pasive se povećava a druga pozicija aktive se smanjuje za isti iznos

3) I aktiva i pasiva se povećavaju za isti iznos

4) i aktiva i pasiva se smanjuju za isti iznos

Jedna pozicija aktive se smanjuje uz istovremeno smanjenje jedne pozicije pasive za isti iznos

Objašnjenja poslovnih događaja koji utiču na finansijski rezultat




Poslovni događaji kod kojih se vrednosti (imovina) pretvara iz jednog u drugi oblik

Ovo su poslovni događaji kod kojih se jedna vrsta imovine pretvara u drugu. Dolazi do promena samo na pojedinim računima aktive. Ukupn iznos aktive se ne menja.

Stavlli smo 400 evra iz naše blagajne na naš žiro račun

Iznos koji je iz blagajne uplaćen na žiro-račun se u knjigovodstvu prebacuje sa računa "blagajna" na račun "žiro-račun". Konkretno, pri knjiženju, račun "blagajna" se umanjuje za 400 evra a račun "žiro-račun" se povećava za 400 evra. Dokumenat potreban za ovo knjiženje je uplatnica kojom se potvrđuje da se ova uplata stvarno dogodila.
Iznos je prešao sa jednog aktivnog računa na drugi aktivni račun. I dalje raspolažemo sa jednakom vrednošću. Ukupan iznos aktive ostaje isti. Naša dugovanja se ne manjaju. Pasiva  se ne menja. Ovaj poslovni događaj ne menja poslovni fond i time ne menja vrednost finansijskog rezultata.

Dugovanja, vraćanja dugova, aktivni i pasivni dugovi

Aktivni dugovi

Aktivni dugovi su dugovi kod kojih drugi nama duguju. Nastanak ovih dugova i vraćanje ovih dugova se knjiže samo u računima aktivi. Zbog toga ih možemo nazvati "aktivni" dugovi.

a) Platimo unapred pa nam duguju robu

1) Prvo platimo
2) Duguju nam ono što smo platili. Dug traje sve dok ga ne vrate.
3) Vraćaju nam dug dajući nam ono što smo platili.

b) Dabo robu pa nam duguju novac

1) Prvo isporučimo robu koja nam nije plaćena
2) Duguju nam novac za tu robu. Dug traje sve dok ne plate.
3) Plaćaju robu i time nam vraćaju dug.

Pasivni dugovi

Pasivni dugovi su iznosi koji mi dugujemo drugima. Takav dug se beleži u pasivi, na računu "ono što dugujemo drugima" pa se zbog toga ovakvi dugovi mogu nazvati "pasivni". Međutim  prilikom vraćanja ovakvih dugova, dešava se promena i u aktivi i pasivi. KLada vraćamo nnaše dugove smanjuje se aktiva za iznos koji smo vratili a takođe se smanjuje i pasiva jer više ne dugujemo taj iznos.

Primeri kada nama duguju i kada nam vraćaju dug (aktivni dug)

Naručili smo robu

Ne knjiži se ništa.
Objašnjenje:
Pošto ništa nismo platili ni jedan račun aktive se ne smanjuje. Pošto roba još nije stigla nije postala deo naše imovine pa se ni jedan račun aktive nije uvećao.  Dakle, aktiva se nije promenila. Pošto roba nije stigla nismo ni dužni da je platimo pa se ni račun "ono što dugujemo drugima" nije povećao. Dakle, ni pasiva se nije promenila.

Stigao je predračun za naručenu robu

Preduzeće od kojeg smo naručili robu, nam je javilo da moramo platiti unapred. Poslali su nam predračun na osnovu kojem možemo obaviti uplatu. U ovom slučaju opet se ne knjiži ništa.
Objašnjenje:
Ne knjiži se ništa jer predračun nije nikakva obaveza. Ne moramo platiti taj iznos a to znači na nije nastao nikakav dug. Plaćanje takođe nije obavljeno tako da se ni jedan račun aktive ne smanjuje. Roba još nije stigla tako da se ni jedan račun aktive nije povećao.

Platili smo unapred robu koja će stići tek za nekoliko meseci

Obavili smo plaćanje naručene robe ali roba još nije stigla i neće stići još nekoliko meseci. Ako smo plaćanje obavili sa žiro-računa jasno je da će se račun "žiro-račun" smanjiti za iznos koji smo platili. Pošto svako knjiženje mora biti dvostrano, sada je pitanje šta će se još proknjižiti? Šta će se još promeniti, uvećati ili smanjiti? Odgovor je: uvećaće se račun aktive "ono što drugi nama duguju" . Pošto smo platili robu, oni nam dakle duguju tu robu. Pošto taj dug ne pokazuje izvor naše imovine onda logično taj dug nema veze sa pasivom. Iznos tog duga pokazuje gde je sada naša imovina pa je logično da taj iznos pripada aktivi. Umesto računa "ono što drugi nama duguju" može se na primer koristiti i precizniji naziv "unapred plaćena roba". Dokument potreban za ovo knjiženje je uplatnica koja potvrđuje da se ova uplata stvarno dogodila.

Stigla je roba koju smo platili

Prošlo je nekoliko meseci od uplate i roba je stigla u naše skladište. Dugovali su nam robu ali sada su taj dug vratili. Dakle knjižiće se smanjenje računa aktive "ono što drugi nama duguju". Pošto sada raspolažemo tom robom,knjižiće se i uvećanje aktivnog računa "gotovi proizvodi i trgovačka roba". Dokument potreban za ovo knjiženje je potvrda iz magacinskog knjigovodstva da su primili robu u skladište.

Primeri kada mi dugujemo i kada vraćamo dug (pasivni dugovi)

Vratili smo duga od 2500 evra preduzeću kojem smo dugovali

Ako smo dug platili sa našeg žiro-računa onda se smanjuje iznos na žiro-računu a briše se i dug jer je vraćen. Konkretno, pri knjiženju, račun "žiro-račun" se smanjuje za iznos od 2500 evra a račun pasive "ono što dugujemo drugima" se umanjuje takođe za 2500 evra.

Problemi knjiženja prodaje robe

Roba sa kojom trgujemo se uobičajeno prodaje po ceni koja je drugačija od cene koju smo za tu robu platili. Račun robe se mora uvećati za vrednost koliko je ta roba plaćena.  Kada robu prodamo taj račun se mora smaniti za isti toliki iznos bez obzira po kojoj ceni smo tu robu prodali.

Na primer, ako je roba plaćena 1000 evra  račun robe će biti uvećan za iznos od 1000 evra. Kada kasnije ta roba bude na primer prodata za 1200 evra tada će račun robe biti smanjen za 1000 evra jer je ta roba toliko za nas vredela.1200 evra koji smo dobili za robu će biti proknjiženo na račun blagajna. Vidljivo je da smo dobili 200 evra više nego što je ta roba  imala knjigovodstvenu vrednost. Dakle stvorilo se 200 evra nove vrednosti. Tih dvesto evra će biti proknjiženo na račun prihoda.

Ispravke vrednosti i revalorizacija

Često se dogodi da se knjigovodstvena vrednost neke imovine ne podudara sa stvarnom vrednošću. Ponekad se to dogodi zbog greški pri knjiženju. Ponekad jer se tržišna vrednost nečega što posedujemo drastično promenila. A ponekad se na primer pri popisivanju robe u skladištu utvrde manjkovi ili viškovi. Za takve situacije se izdaju posebni dokumenti o sadašnjem stanju neke stavke iz bilansa. Na osnovu tih dokumenata se izvršava prepravka  iznosa na tim računima. 
 biznis majstor, 2.7.2009
Vrati se na početnu stranicu